Njeno Kraljevsko Visočanstvo, Princeza od Velsa je u saradnji sa profesorom Robertom Valdingerom iz Harvard Medical School napisala esej kojim upozorava roditelje na opasnosti korišćenja mobilnih telefona kod kuće.
Prenosimo ceo esej Kejt Midlton koji je objavljen na sajtu Royal Foundation Centre for Early Childhood.
„Šta nas čini srećnim i zdravim dok prolazimo kroz život? Da možete da uložite samo u jednu stvar koja bi pomogla vama i vašoj porodici da napredujete, gde biste uložili svoje vreme i energiju? Ova pitanja mogu izgledati jednostavno, ali njihovi odgovori imaju duboke implikacije na to kako živimo svoje živote i odgajamo svoju decu. Nauka nam daje iznenađujuće jasan odgovor: kvalitet naših odnosa važniji je od gotovo svega drugog.
Harvardska studija o razvoju odraslih, koja je započeta 1938. godine, predstavlja najduže istraživanje života odraslih koje je ikada sprovedeno. Tokom decenija, istraživači su proučavali svaku glavnu oblast života: mentalno zdravlje, fizičko zdravlje, posao, odnose i starenje.
Nakon što su pratili hiljade ljudi od tinejdžerskih godina pa sve do njihovih osamdesetih i devedesetih, proučavajući podatke iz njihovih dvadesetih, tridesetih i četrdesetih godina da bi predvideli ko će ostati zdrav i živeti najduže, istraživači su otkrili nešto izuzetno.
Najbolji pokazatelj toga ko će živeti srećan, zdrav život nije bio krvni pritisak. Nisu bili ni nivoi holesterola. Bio je to kvalitet njihovih veza sa drugim ljudima. Oni koji su bili više povezani s drugima ostali su zdraviji i srećniji tokom celog života. I nije se radilo samo o tome da viđaju više ljudi svake nedelje – radilo se o toplijim, smislenijim vezama. Kvalitet je nadmašio kvantitet u svakom važnom aspektu.
Razumljivo je da topliji odnosi mogu da nas učine srećnijima, ali kako mogu da nas štite od bolesti i zdravstvenih problema? Kako su druge studije počele da pronalaze iste obrasce, naučnici su počeli da razumeju moćne biološke puteve putem kojih ljudska povezanost utiče na naše zdravlje. Velikim delom, to se odnosi na regulaciju stresa: dobri odnosi pomažu nam da pronađemo ravnotežu i da upravljamo neizbežnim stresovima života, sprečavajući ih da s vremenom unište naše telo.
Implikacije se protežu kroz generacije. Ljudi koji su u detinjstvu razvili snažne društvene i emocionalne veštine održavali su toplije odnose sa svojim supružnicima čak šest decenija kasnije, u svojim osamdesetim i devedesetim. Ovo pokazuje da se te veštine ne samo mogu naučiti, već da imaju izuzetno dugotrajne efekte. Učenje dece da bolje razumeju svoj unutrašnji i spoljašnji svet postavlja ih na put ka zdravijim i ispunjenijim odnosima tokom celog života.
Ali ako je povezanost ključ ljudskog napretka, suočavamo se sa zabrinjavajućom stvarnošću: svaki društveni trend ide u suprotnom pravcu. Tokom poslednjih 70 godina sve manje ulažemo jedni u druge. Manje verovatno večeramo zajedno kao porodica – iako znamo da to ima ogroman uticaj na razvoj dece. Manje verovatno pozivamo prijatelje u goste. Manje verovatno se pridružujemo klubovima i zajednicama.
Najviše od svega zabrinjava što sve više ljudi kaže da nemaju nikoga kome mogu da se poverе o onome što im se dešava u životu.
Živimo sve usamljenije živote, što, prema istraživanjima, ima toksičan uticaj na ljudsko zdravlje. A upravo su naši mladi ljudi (od 16 do 24 godine) oni koji se osećaju najusamljenije – generacija koja bi zapravo trebalo da gradi odnose koji će ih održati kroz život.
Iako nova tehnologija ima mnoge koristi, moramo priznati da ona igra složenu i često zabrinjavajuću ulogu u ovoj epidemiji nepovezanosti. Digitalni uređaji obećavaju da će nas zbližiti, ali često čine suprotno. Naši pametni telefoni, tableti i računari postali su izvori stalne distrakcije, razbijajući našu koncentraciju i sprečavajući nas da drugima pružimo potpunu pažnju koju odnosi zahtevaju. Sedimo zajedno u istoj prostoriji, dok su nam misli rasute po desetinama aplikacija, obaveštenja i fidova. Fizički smo prisutni, ali mentalno odsutni, nesposobni da se istinski povežemo sa ljudima koji su ispred nas.
Ova tehnološka interferencija pogađa nešto suštinsko: naša potpuna pažnja je najdragoceniji poklon koji možemo dati drugoj osobi. Ipak, to postaje najteži poklon koji možemo ponuditi. Kada proveravamo telefone tokom razgovora, skrolujemo društvene mreže tokom porodičnih večera ili odgovaramo na mejlove dok se igramo sa decom, mi ne samo da smo ometeni – mi uskraćujemo osnovni oblik ljubavi koji ljudska povezanost zahteva.
Izazov je naročito izražen kod današnjih beba i male dece koja su rođena u svetu prožetom digitalnom tehnologijom.
Neuronauka nam je pokazala da je rano detinjstvo zlatna prilika za izgradnju čvrstih temelja budućeg života. Od trudnoće do pete godine života mozak prolazi kroz najbrži i najdublji period razvoja, formirajući neverovatnih 1.000.000 novih neuronskih veza svake sekunde. Mozgovi beba i male dece su tada najplastičniji i najotvoreniji za promene, neprestano se prilagođavajući interakcijama sa spoljašnjim svetom.
Deca koja odrastaju u okruženju zasnovanom na ljubavi, sigurnosti i dostojanstvu sposobnija su da razviju socijalne i emocionalne temelje potrebne za zdrave odnose, rešavanje sukoba i odrastanje u odrasle sposobne za stvaranje ljubavnih partnerstava, porodica i zajednica.
Na kraju, negovanjem razvoja socijalnih i emocionalnih veština u ranom životu, mi deci pružamo sposobnost da vole i da budu voljena. Ove veštine utiču na njihov uspeh mnogo više od akademskih dostignuća i dotiču svaki deo njihovog života – od toga kako sklapaju prijateljstva, kako podižu sopstvenu decu, do vrednosti koje usvajaju i odluka koje donose. Usavršavanje ovih veština može biti transformativno dok gledamo u budućnost i zamišljamo drugačiji svet.
Centar za rano detinjstvo Kraljevske fondacije pokrenuo je Shaping Us Framework i seriju animiranih filmova ovog leta, osmišljenih da pokažu mnoge načine na koje možemo podržati razvoj socijalnih i emocionalnih veština kod naše najmlađe dece. Ovi filmovi pomažu svima da razumeju izuzetnu vrednost svakodnevnih interakcija u stvaranju ljubavnih odnosa. Oni slave svakodnevne trenutke povezanosti, koji se dele u svakoj priči, zagrljaju i prošaputanoj reči ohrabrenja.
Stvaranje takvog negujućeg okruženja nije uvek lako. Važno je priznati da su odrasli najbolje sposobni da brinu o deci kada i sami poseduju dobre socijalne i emocionalne veštine, kada su zdravi i kada imaju resurse i podršku koji su im potrebni. Oni koji su doživeli značajne teškoće – uključujući i one iz sopstvenog detinjstva – mogu razumljivo zahtevati više podrške. Slično, to je veći izazov za one koji se suočavaju s teškim ličnim okolnostima, bilo finansijskim, zdravstvenim ili društvenim.
Ali dok nauka potvrđuje životnu važnost povezanosti, živimo u svetu koji je više nego ikad ometen distrakcijama.
Za bebe i malu decu privlačnost ekrana biće još jača nego za starije, a navike će biti dublje ukorenjene dok rastu. A upravo u tom periodu deca bi trebalo da počnu da razvijaju socijalne i emocionalne veštine koje će im služiti tokom celog života. Podižemo generaciju koja može biti „povezanija“ nego bilo koja pre, a istovremeno izolovanija, usamljenija i manje spremna da formira tople, smislene odnose koji, prema istraživanjima, predstavljaju temelj zdravog života.
Šta možemo da učinimo u vezi sa ovim trendovima koji nas udaljavaju od ljudske povezanosti? Odgovor počinje priznavanjem da je pažnja nešto što možemo svesno odlučiti da pružimo jedni drugima u svakom trenutku – kod kuće, na poslu, u zajednici. Potrebno je svesno ulaganje napora da budemo potpuno prisutni s ljudima do kojih nam je stalo. To znači zaštititi svete prostore za istinsku povezanost: porodične večere, razgovore, trenutke iskrenog kontakta očima i posvećenog slušanja.
Za roditelje to znači razumevanje da se temelji za ovo postavljaju u izuzetno ranom uzrastu – zapravo, pre nego što se i rodimo, tokom najranijih nedelja i meseci života, kada mozak prolazi kroz najbrži i najdublji razvoj. To znači modelovati ovo ponašanje za naše bebe i decu i učiti ih veštinama koje će im pomoći da se snađu u svetu punom tehnoloških ometanja. To znači pomoći im da razumeju da prava povezanost zahteva prisustvo, da odnosi zahtevaju negu, i da će kvalitet njihovih veza oblikovati ne samo njihovu sreću, već i zdravlje decenijama unapred.
Ove socijalne i emocionalne veštine se mogu naučiti, i učeći decu da bolje razumeju svoje unutrašnje i spoljašnje svetove i kako da njima upravljaju, postavljamo ih na put ka ljubavnijim i ispunjenijim odnosima. Ovo može biti najvažnija investicija koju možemo napraviti za sebe, svoje porodice i budućnost čovečanstva.
Dokazi su jasni: ako biste mogli da uložite samo u jednu stvar da pomognete sebi i svojoj porodici da napredujete – uložite u odnose koje imate jedni s drugima. Ne radi se samo o stvaranju ljubaznijeg okruženja za našu decu. Reč je o stvaranju ljubaznijeg sveta. I sve počinje jednim jednostavnim, svesnim činom.
Pogledajte ljude do kojih vam je stalo u oči i budite potpuno prisutni – jer tu počinje ljubav. Bebe i deca koja odrastaju u pažljivim i ljubavlju ispunjenim okruženjima sposobnija su da razviju socijalne i emocionalne veštine koje im omogućavaju da odrastu u odrasle ljude sposobne da grade ljubavne odnose, porodice i zajednice. To je najveće nasleđe naše dece.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
