Šta se preporučuje Francuskinjama kad krenu kontrakcije, koliko one imaju privatnosti dok rađaju dete, kakva je tamo situacija sa epiduralom i epiziotomijom, zašto je pritiskanje stomaka strogo zabranjeno, a šta je brižni carski rez? Doktor Luka Velemir iz Nice za Zadovoljna.rs govori kako, iz njegovog iskustva, izgleda porođaj u Francuskoj.
Doktor Luka Velemir je naš čuveni ginekolog koji živi i radi u Nici – sedam godina je radio u univerzitetskoj bolnici, a zatim 13 godina u privatnoj bolnici. Specijalizovan je za ginekološku hirurgiju, medicinski potpomognutu oplodnju, a posebno se usavršavao u vođenju visokorizičnih trudnoća i komplikovanih porođaja. On sada za Zadovoljna.rs prenosi svoje bogato iskustvo i otkriva kako, iz njegove prakse, izgleda porođaj u Francuskoj.
Šta se preporučuje ženama u Francuskoj u prvoj ranoj fazi porođaja, kada tek počnu da osećaju kontrakcije?
„Uglavnom im se savetuje da ostanu kod kuće barem u početku kontrakcija, da pokušaju da šetaju, da se istuširaju ili okupaju, da uzmu antispazmodični lek za grčeve u stomaku. Savetuje se da ne jedu ili piju previše, prvo, zato što pun stomak može izazvati mučninu, ali takođe zbog rizika od vraćanja hrane iz želuca ka plućima u slučaju potrebe za opštom anestezijom usled nepredviđenih okolnosti tokom porođaja.“
Kada Francuskinja, u odnosu na početak kontrakcija, obično ide u porodilište?
„Pacijentkinjama se preporučuje da dođu u porodilište kada kontrakcije postanu bolne i redovne, na svakih tri do pet minuta u toku jednog sata. To pomaže da se razlikuje pravi početak porođaja od lažnih kontrakcija. Postoje i drugi znaci koji govore da treba što pre krenuti ka porodilištu – pucanje vodenjaka, krvarenje, stalan bol u stomaku, smanjenje pokreta fetusa ili glavobolja koja traje dugo.“
U državnim porodilištima na porođaju babica, u privatnim lični lekar
Kako su organizovana porodilišta u Francuskoj?
„Kao i na drugim mestima, i u Francuskoj se uslovi razlikuju od porodilišta do porodilišta, te mogu da govorim o uslovima i strukturi onih u kojima sam radio. U 2023. godini u Francuskoj je bilo oko 450 porodilišta u kojima je obavljeno 680.000 porođaja. Na osnovu svojih tehničkih kapaciteta i mogućnosti da prime sve prevremeno rođene bebe i složene slučajeve, porodilišta se u Francuskoj klasifikuju po nivoima 1, 2 ili 3. Nivo 3 je garancija za najopremljenije i najprilagođenije porodilište za najkomplikovanije slučajeve. U državnim porodilištima porođaj obavlja babica koja je dežurna. U slučaju problema ona poziva dežurnog lekara. U privatnim porodilištima porođaj obavlja lični lekar pacijentkinje ili lekar iz njegove ekipe.“
Svaka žena ima sopstvenu salu za porođaj
Koliki značaj se pridaje privatnosti i intimi trudnica tokom porođaja i kako to izgleda u poređenju sa tim što se u Srbiji često više žena porađa istovremeno u istoj prostoriji, čime su trudnice praktično izložene celokupnom osoblju bolnice?
„U Francuskoj svaka pacijentkinja ima svoju sopstvenu salu za porođaj. Njen porođaj prate babice koje rade u smenama od 12 po sati. Moguće je da druga babica preuzme nadzor nad porođajem ako on traje duže od 12 sati. Uvek se traži dozvola pacijentkinje pre nego što se obavi intimni pregled i objašnjava se razlog tog postupka. Pokušavamo da izbegnemo da se pacijentkinja nađe potpuno gola i njeni intimni delovi tela se pokrivaju tkaninom, i za vreme porođaja, i tokom pregleda. Naravno, prilagođavamo se svakoj pacijentkinji u skladu s njenim željama i odnosom prema sopstvenom telu.“
U sali uvek dozvoljeno prisustvo pratnje
Da li je dozvoljena pratnja na porođaju?
„U sali za porođaj uvek je dozvoljeno prisustvo jedne osobe (partnera ili druge bliske osobe) koja može biti uz pacijentkinju tokom svih faza porođaja, osim u dva slučaja. Pod jedan, prilikom davanja epiduralne anestezije da osobi koja pravi društvo trudnici ne pozli, i pod dva – u slučaju carskog reza. Što se tiče carskog reza, to zavisi od ustanove gde se pacijentkinja porađa. Oko 30 odsto porodilišta u Francuskoj dozvoljava prisustvo osobe bliske trudnici tokom carskog reza osim kada se radi o hitnom carskom rezu, kada je ugrožen život mami ili detetu.“
Koja je procedura od prijema u bolnicu i kakvu tačno ulogu imaju babice i lekari?
„Kada pacijentkinja stigne u porodilište, babica je dočekuje, proverava njenu dokumentaciju, obavlja anamnezu i početni pregled. Postavlja kardiotokograf koji beleži rad srca fetusa i kontrakcije materice. Pregleda grlić materice da bi videla u kojoj je fazi dilatacije. U slučaju posebnih problema ili potrebe za medicinskom odlukom poziva se lekar.“
Kakva je praksa s epiduralom i postoje li druge metode za ublažavanje bola?
„U Francuskoj 82 odsto žena koje se porađaju vaginalno koriste epiduralnu anesteziju. Za preostalih 18 odsto koriste se kadica za opuštanje, lopta, vežbe disanja, masaže i slično. Neke žene se oslanjaju na pomoć dula koje pružaju emocionalnu podršku i savete. Za razliku od Velike Britanije u Francuskoj ne koristimo gas za ublažavanje bola. Mislim da je to kulturološka razlika“, kaže doktor Luka Velemir.
Da li se primenjuju indukcija i stimulacija?
„Indukcija i stimulacija se koristi u oko 25 odsto porođaja u Francuskoj. To kada će se i da li će se pribeći stimulaciji i indukciji zavisi od indikacija. Na primer, u slučaju prevremene rupture plodovih ovojnica bez kontrakcija indukcija se vrši u 36. nedelji trudnoće. Kod dijabetesa s velikom bebom to je u 38. nedelji trudnoće. Kod prekoračenja termina to je u 41. nedelji trudnoće, a ponekad i kasnije.“
Epiziotomija u 20 odsto slučajeva
Da li se radi epiziotomija?
„U poslednjih 10 godina stopa epiziotomije je pala sa 40 odsto na 20 odsto u Francuskoj. To je rezultat profesionalnih preporuka, na nivou države, jer tvrde da su istraživanja pokazala da epiziotomija retko štiti pacijentkinje od ozbiljnijih pukotina međice.“
Pritiskanje stomaka strogo zabranjeno već 15 godina
Da li se u Francuskoj primenjuje Kristelerov zahvat, tj. pritiskanje stomaka tokom porođaja?
„Kristelerov zahvat je strogo zabranjen u Francuskoj već 15 godina jer je traumatičan i opasan za majku, kako mentalno tako i fizički, i nije naročito efikasan.“
Neke žene rađaju stojeći, neke klečeći, neke u čučnju
Da li se neki položaj za porođaj smatra idealnim?
„Ne postoji idealan položaj. Prirodno, bez epiduralne anestezije, svaka žena instiktivno i intuitivno zauzima najudobniji položaj za sebe. Neke žene rađaju stojeći, neke klečeći, neke u čučnju, neke ležeći na leđima, neke na boku. Položaj ležanja na leđima s nogama u nosačima uveli su u 18. veku akušeri tog doba koji su to smatrali praktičnijim za svoje akušerske manevre kako bi rešili ponekad složene situacije. To nije položaj koji se najčešće prirodno usvaja kod žena koje se porađaju bez epiduralne anestezije, ali ostaje efikasan za guranje, i ponovo, praktičan je za osobu koja je odgovorna za bezbednost porođaja. Ponekad je teško obezbediti sigurnost porođaja u drugim položajima. U nekim porodilištima koriste se kade sa toplom vodom u fazi dilatacije grlića materice jer je primećeno da značajno olakšavaju taj proces i prijaju pacijentkinjama.“
Kontakt koža-na-kožu obavezan
Kakav je odnos prema takozvanom zlatnom satu nakon porođaja i kontaktu koža-na-kožu?
„U našem porodilištu svaka beba se odmah stavlja na maminu kožu, odmah po rođenju, bez obzira na to da li se radi o vaginalnom porođaju ili carskom rezu. U nekim slučajevima kontakt koža-na-kožu se vrši nakon neophodne nege bebe ili majke.“
Pupčana vrpca se uglavnom preseca odmah
Nakon koliko vremena se odseca pupčana vrpca?
„U većini slučajeva pupčana vrpca se odmah odseca. Međutim, sve više pacijentkinja traži da se odseče kasnije. Na internetu postoji mnogo informacija o navodnim benefitima kasnijeg presecanja pupčane vrpce, ali sa naučnog aspekta postoji samo umerena korist za prevremeno rođene bebe, ali ne i za bebe rođene na vreme. To se radi kako bi se udovoljilo majci, osim kada je to nemoguće, kao u slučajevima prekratkog pupčanika, pupčane vrpce zategnute oko vrata bebe, kada beba nije dobro ili kod carskog reza jer je prilično komplikovano sprovesti to.“
Brižni carski rez
Koliko često se praktikuje carski rez u Francuskoj i zašto je poseban carski rez koji doktor Luka Velemir izvodi?
„Prirodni porođaj, kada se odvija bez komplikacija, omogućava pacijentkinji da se brže oporavi i preuzme negu svoje bebe. U Francuskoj se u proseku 20 odsto porođaja obavlja carskim rezom. Metoda carskog reza koju praktikujem zove se brižni carski rez. Cilj je da se stvori i učvrsti veza između majke i njenog deteta.“
Ta metoda uključuje pet elemenata.
* Empatično i blago ponašanje osoblja u svakom koraku – poštovanje privatnosti, proaktivno slušanje, smirena i umirujuća interakcija, nevezivanje ruku, topli pokrivač radi udobnosti i opuštenosti majke, medicinski postupci objašnjeni u svakom koraku.
* Minimalno invazivna tehnika carskog reza radi lakšeg oporavka – tehnika ekstraperitonealnog reza, uklanjanje katetera odmah nakon carskog reza, rano ustajanje, prilagođeni protokol za ublažavanje bola.
* Omogućeno i dobrodošlo prisustvo pratioca u operacionoj sali.
* Aktivno učešće majke u ispraćanju deteta iz materice uz pomoć specijalnog uređaja za disanje (winnerflow) koji olakšava abdominalo naprezanje.
* Kontakt koža-na-kožu između mame i bebe odmah po porodu, a koji može da se nastavi, po želji i potrebi, i u postoperativnoj sobi.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
