Psihološkinja sa Stanforda otkrila je šta je najbolji način da izoštrite detetu mozak i pomognete mu da bude uspešno i da se razvija najbolje moguće.
Razvoj dece koji vodi ka uspehu je želja svakog roditelja i tu se izdvaja jedna glavna stvar – pomozite detetu da razmišlja u pravcu sopstvenog razvoja što je češće moguće. U taj jedan cilj se može sažeti mnogo dobrih saveta, što je dobra vest budući da roditelji nisu uvek sigurni kako da najefikasnije podstaknu razvoj svoje dece i pomognu im da izoštre mozak.
Kada razmišljamo o sopstvenom razvijanju, verujemo da su naši kapaciteti da učimo neograničeni i da možemo sve. Nasuprot tome, ako ne razmišljamo van okvira, verujemo da smo ili rođeni sa određenim talentima i vrlinama ili nismo, i da ne možemo ništa da uradimo povodom toga.
Pošto se svi krećemo između ta dva kraja na osnovu situacije, prvi način da pomognete detetu da uspe jeste da ga podstaknete da češće misli o tome kako može da se razvija. Istraživanja pokazuju da to može dramatično da poboljša njegov stav, angažovanje i učinak.
Meri Marfi, psihološkinja sa Standofrda, za sajt CNBC.com izdvaja pet načina na koje možete pomoći svom detetu da izoštri mozak i potom bude uspešnije u životu.
Pričajte detetu o istrajnosti
Ponekad se deca stide zbog svojih neuspeha jer veruju da je odraslima sve lako. Pošto je pripovedanje jedan od najmoćnijih načina za prenošenje lekcija, kroz priče možete da im pokažete da to nije slučaj i naučite ih kako da razmiljaju o sopstvenom rastu.
„Moja prijateljica ima 8-godišnju ćerku koji i nije baš perfekcionista i obeshrabri se kad god dobije nove zadatke u školi. Moja prijateljica, koja je inače spisateljica, kazala joj je da mora da detaljno da prođe kroz više verzija za svaki svoj projekat, da stalno ispravlja rukopise i poboljšava svoj rad. Njena ćerka je bila zadivljena i laknulo joj je kada je otkrila da i njena majka mora naporno da radi“, kaže Meri Marfi i dodaje da takve priče pokazuju deci da skoro sve što vredi raditi obično znači i malo borbe, posebno na početku.
Priznajte detetu svoje najznačajnije greške
Kada počnemo da razmišljamo o sopstvenom rastu, ne plašimo se grešaka jer znamo da nas one ne definišu već su to zapravo prilike za učenje.
„Oduševila sam se kad sam videla kako je jedan nastavnik podsticao decu u svojoj učionici. Na velikom zidnom displeju pod nazivom ‚Moje omiljene greške‘ svaki učenik je podelio grešku koju je napravio, zajedno sa tim kako ga je to podstaklo da nauči nešto novo. Sličnu vežbu možete uraditi za stolom tokom večere. Zamolite sve u kući da kažu šta su skoro pogrešili, sa sve tim kako se osećaju i šta iz toga uče.“
Meri Marfi kaže da to mogu da budu lagani, zabavni razgovori kroz koje ćete se nasmejati svojim greškama („Definitivno nije trebalo da nosim belu košulju na posao jer sam na kraju prosula ručak po njoj!“) ili prilika da ispričate svoje ranjive trenutke („Danas sam povredila nečija osećanja.“). Kroz takve razgovore možemo da prihvatimo svoje greške i ono čemu nas one uče.
Podsećajte dete na to dokle je doguralo
Deca se često previše fokusiraju na neuspeh ili borbu koju doživljavaju u sadašnjem trenutku, a gube iz vida uspeh koji su postigla ranije.
„Ako se vaše dete oseća obeshrabreno, podsetite ga na put kojim je krenulo i na prepreke koje je savladalo da bi došlo tamo gde je sada.“
Evo ga primer: „Sećaš se kada ti je bilo teško da naučiš da čitaš? Sada sam čitaš čitava poglavlja!“
Možete da izvučete neke stare zadatke, fotografije ili video zapise da biste slikovito pokazali kako su stvari koje su detetu nekada bile izazov sada samo sitnica.
„Mnoga deca – od male dece do tinejdžera – vole da ih podsećate na to kakvi su bili kada su bili mlađi i kako su se razvijali tokom vremena. Ovaj razgovor takođe pokazuje da cenite dete kao osobu sa sopstvenom putanjom rasta.“
Pitajte dete za šta mu je potrebna podrška
Jednostavan razgovor sa svojim detetom pomaže vam da otkrijete da li postoji oblast u kojoj mu je potrebna dodatna podrška ili pomoć, bilo da je to praktična pomoć oko domaćeg zadatka iz matematike ili nečeg ozbiljnijeg.
Pitajte dete – koji su tvoji trenutni izazovi. To će za njega značiti da se svi bore sa nečim, da je to normalno čim ga tako pitate i odmah će mu biti lakše ako zaista ima neki izazov ili problem.
Možete i da prvo podelite neku svoju trenutnu bitku, a zatim ga pitate sa čim se ono suočava.
„Ako pomognemo detetu da što više misli o svom razvoju, to će ga ohrabriti da se još više trudi, ali tako će dete znati i da ima vašu podršku koja mu je potrebna da bi bilo uspešno.“
Neka bude zabavno
Učenje i pravilan razvoj ne podrazumevaju striktnu ozbiljnost. Jedna aktivnost koja može biti i zabavna i efikasna je to da se cela porodica angažuje u osmišljavanju slogana ili mantre, kao što je „Volimo da učimo!“ ili „Samo napred!“.
„Kada učenje i razvijanje doživimo kao nešto prijatno, veća je verovatnoća da ćemo želeti da obavimo ono što je potrebno da bismo to postigli i bili uspešni“, zaključje Meri Marfi.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
