Ovu veštinu lako možete usaditi svom mališanu jer su mogućnosti svuda oko vas - od uličnih znakova do etiketa na proizvodima.
Kada razmišljamo o podizanju deteta koje voli knjigu, obično nam je u glavi ova slika: dete je ušuškano u krevetu, pod mekim svetlom lampe, sluša roditelje dok mu čitaju priču naglas.
I to zaista deluje lepo. Ali Maja Pejn Smart je više od 10 godina proučavala kako deca postaju čitaoci i intervjuisala stručnjake za pismenost i razvoj dece i iz toga naučila da se ne treba ograničavati samo na to vreme pred spavanje ako biste da dete izraste u ljubitelja čitanja.
Umesto toga, možete to raditi u bilo koje doba dana – i to uglavnom bez knjige u ruci.
Kako kaže, vrlo je važno iskoristiti svaku priliku za negovanje pismenosti jer je aktivno čitanje u osnovnoj školi moćan predznak dugoročnog uspeha. Deca koja rano počnu da čitaju imaju veće šanse da se duže školuju, da kasnije dobiju bolji posao i zarađuju više novca, prenosi CNBC.
U nastavku pogledajte šta roditelji koji odgajaju uspešne čitaoce rade drugačije od njihovih malih nogu.
Gledaju na bebino brbljanje kao na razgovor
I pre nego što beba progovori, roditelji joj uzvraćaju i pričaju s njom.
Kada dete guguće i brblja, oni odgovaraju pravim rečima – uspostavljaju kontakt očima, osmehuju se. Oni vode „razgovore“, prilagođavaju se bebinim zvukovima i pogledu, a zatim odgovaraju rečima, ohrabrenjima i pauzama da bi sačekali detetov odgovor.
Ova interakcija gradi osnovu za razvoj jezika i zdravu izgradnju mozga, kažu iz Centra za razvoj dece na Harvardu.
Istraživanja pokazuju da dinamični razgovori u prve dve godine detetovog života postavljaju osnovu za predškolske veštine opismenjavanja kao što su izražajni rečnik i bolje poznavanje glasova i zvukova.
Postavljaju mnogo pitanja—i čekaju odgovor
Ovi roditelji postavljaju pitanja svojim bebama kod kuće, u kolima, dok obavljaju razne obaveze, recimo: „Šta je to?“, „Vidiš li psa?“, „Jesi li spreman da okreneš stranicu?“.
To deluje prosto, ali je moćno. A kako deca rastu, pitanja mogu postati složenija.
Studije pokazuju da deca čiji roditelji postavljaju više pitanja – i ostavljaju prostor za odgovore – izgrađuju jači rečnik i dublje znanje u ranom detinjstvu. Ona shvataju i koriste više reči, što je dobro za čitanje s razumevanjem nadalje.
Poenta je da se detetu pruži prilika da odgovori. To je ono što ga navodi na razmišljanje i tada se učenje dešava.
Govore o zvucima slova — ne samo o imenima ili oblicima
Pametni roditelji govore o slovima. Uočavaju ih svuda – u prirodi, na uličnim znakovima, u receptima, na majicama – i podstiču i dete da ih primeti. Oni opisuju slova dok pišu svoje podsetnike i beleške pred detetom.
A zašto je to važno? Oni razgovaraju sa detetom o zvukovima koje slova prave, a ne samo o njihovim oblicima i nazivu. Ako primete kutiju sa jajima u prodavnici ili kod kuće, recimo, ocrtaju J vrhom prsta i kažu: „Ovo je slovo J. Jedna uspravna linija koja se krivi pri dnu.“
Jedno istraživanje pokazuje da čak ni najdobronamerniji roditelji u svakodnevnom razgovoru ne povezuju slova sa zvucima onoliko često koliko misle. Za čitanje je potrebno naučiti kako da izgovorite reči. Roditelji koji govore o zvucima slova pomažu svojoj deci da shvate da su slova samo govor snimljen na stranici.
Igraju se rečima
Rime, pesmice, brzalice, poput onih klasičnih „Miš uz pušku, miš niz pušku“, „Na vrh brda vrba mrda”, jesu i zabavne, i pomažu deci da čuju zvukove i igraju se njima u okviru reči. I to je neophodno za čitanje. Pre nego što deca mogu da uporede zvukove sa slovima, moraju jasno da čuju te zvukove.
A to se ne dešava slučajno nego ako svakodnevno imaju dosta prilika da primete, uporede, razvrstaju, spoje i zamene zvukove.
Stalno hvataju trenutke za čitanje
Istraživanja pokazuju jasnu vezu između toga koliko roditelji čitaju s detetom od njegovih malih nogu i toga kakav rečnik i veštine razumevanja dete kasnije ima.
I ispostavlja se da roditelji najuspešnijih malih čitalaca ne rade to samo pred spavanje. Oni barataju slovima i rečima tokom obroka, kupanja, čekanja – bilo kada.
To daje znatno više mogućnosti za negovanje jezičkih veština gde god da se nalazite. I ulični znakovi, jelovnici i etikete proizvoda mogu biti vredan materijal.
A čitanje ranije tokom dana, kada su deca energičnija, često pokreće više razgovora, pitanja i učenja.
Što deca češće čuju, vide i pričaju o rečima, spremnija će biti da ih pročitaju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
