Psihoterapeutkinja, za koju zna ceo region, magistar nauka psiho-socijalnog rada, osnivačica izdavačke kuće i privatne škole „Harfa“, vedra, nasmejana, borbena i optimistična Irena Orlović, majka troje dece, u novoj Mamazjaniji opisuje kako je duboku traumu nakon rođenja ćerke i njenih zdravstvenih problema, pretočila u snagu, borbu, uz koju danas edukuje, pomaže drugim roditeljima da osnaže sebe i svoju decu, da jačaju njihov um i rade na odnosima od kojih sve zavisi, a o čemu ćete slušati premijerno u Mamazjaniji sutra od 20 sati na portalu Zadovoljna.rs.
U razgovoru za naš podkast, Irena se prisetila najtežih momenata u životu, kada se rodila njena ćerkica Matea, kojoj je na rođenju dijagnostikovan ozbiljan kardiološki problem, rođena je bez pola srca. Potom je imala operaciju koja je prouzrokovala neurološke probleme, zbog kojih Mate, kako joj tepaju, danas ne čuje i ne govori. Ogromnu bol, Irena je vremenom uspela da sublimira i iz nje izvuče nešto korisno za svoje dete i za sebe, a ispostavilo se i za mnogo drugih porodica koje su u sličnoj situaciji, ali i onih kojima samo treba ohrabrenje.
Nikada sebe, ni svoju ćerku nije gledala kao žrtve. U borbi za Matein razvoj učestvovao je i Irinin muž, ali i njihova dva sina. U toj borbi izrodile su se brojne knjige, predavanja, čak i škola „Harfa“, u kojoj nema ocena, gde deca sama istražuju predmete, teme i dolaze do korisnih saznanja.
O jačanju mentalnog sklopa kod dece, o dečjem umu i njegovom razvoju, modelu po kojem naša deca uče dok nas posmatraju, o mamama i tatama koji moraju da rade više na sebi, nego na deci, kako bi i njima pomogli i o odnosima među roditeljima i njihovog sa decom, koji su ključni za odrastanje i život u odraslom dobu, slušaćete u novoj Mamazjaniji. Ova kao i sve prethodne epizode Mamazjanije, biće na ostalim platformama dostupne već u nedelju narednog dana, u 8 ujutro i to na YouTube kanalu NOVA RS i podcast platformama Soundcloud, Castbox, Podcast.rs, Spotify i Stitcher, kada se u pretrazi upiše Nova.rs.
O privatnoj školi „Harfa“, koja nosi ime po izdavačkoj kući, koju je takođe osnovala Irena, govori kao o revoluciji, u kojoj nema ocena, sigurna da će na ocenjivanje dece jednog dana svet gledati kao na neki oblik zlostavljanja, kao što mi danas gledamo na batinjanje đaka, koje je nekad bilo uobičajeno. Irena se obraća roditeljima i naglašava da su promene uvek moguće bez obzira na okolnosti i godine, a potrebno je samo da žele promenu, ali da svi moraju znati da savršenstvo ne postoji, a nije ni poželjno, jer uvek treba težiti boljem, ali ne i dostići ga.