Aleksandra Paunović (27) iz okoline Niša, čekala je najradosniji trenutak života - da postane majka. 21. jula 2020. godine sve se ugasilo. Mlada žena za koju se u medijima spekulisalo da je obolela od kovida 19, i njena beba, tragično su preminuli.
Aleksandra je u nišku bolnicu stigla u sedmom mesecu trudnoće sa simptomima koronavirusa, ali nijedan test, a rađeno ih je nekoliko, nije potvrdio infekciju. Radmilo Janković, direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju, izjavio je da će biti pokrenut unutrašnji stručni nadzor njenog lečenja, koje je bilo bezuspešno.
Aleksandrina majka Jelica Paunović napisala je potresan tekst o golgoti kroz koju je prošla njena ćerka i cela porodica. Kad smo kontaktirali s njom da prenesemo ovu priču, zamolila nas je da to učinimo „od reči do reči“. Uz njenu dozvolu, tekst prenosimo u celosti:
„Tuga, bes, neizmerna bol.
Po ko zna koji put listam profil svog deteta ne bi li mi možda bilo lakše, međutim još veći pritisak u grudima i po ko zna koji put osećam nemoć i nagon na ludilo zbog nepronalaženja odgovora na samo jedno pitanje, ZAŠTO?
Odjednom mi sa interneta iskaču naslovi koje nisam htela dosad da čitam.
O stanju 27-godišnje trudnice na respiratoru, o bebi, porođaju i na kraju, smrti. A onda oskudni izveštaji lekara i pravdanje da je u drugom trimestru imala problema sa visokim pritiskom. Čitam i ne mogu da verujem. Počinjem da se tresem.
Pišete o mom detetu, ej! Sram vas bilo, pišete o mojoj bebi, mojoj lutki, a pritom ne znate ništa o njoj. Jeste li ludi? Imate li vi dece?
Ovo je ona majkina lutka dipl. master ekonomista Aleksandra Paunović. Imala je samo 27 godina mnogo ostvarenih snova jer je bila uporna, istrajna, tvrdoglava, vesela, nasmejana, volela je da živi i volela je da diše. Nikada bolesna bez hroničnih bolesti i bez visokog krvnog pritiska ikada. Nije to neka trudnica A. P. TO JE MOJE DETE, BEZDUŠNICI!
Čim je dobila temperaturu verenik je odveo kod lekara. Vratili je kući „obična prehlada“. Iz straha je opet otišla uveče. Slali je na testiranje, dali antibiotike i vratili kući zbog male temperature, rekli ništa strašno. Opet sutradan i u danima napred ide kod lekara dok nije počela teško da diše i otišla kod privatnika u Merošinu koji je odmah šalje na ATD. Obostrana pneumonija, hitno na Pulmologiju.
Ja trčim u bolnicu i ne verujem jer znam da je dete pod terapijom i svakodnevno bila kod doktora u Doljevcu. Naravno, kovid test negativan. Stavljaju je na kiseonik i opet traže testiranje, a u međuvremenu joj daju eritromicin, traže da donesemo. Snimaju pluća kažu ništa kritično. Mlada je ona, izboriće se. Opet testiraju, opet negativna. Kružimo oko bolnice kao nezdravi, uplašeni ali sa verom da će biti kako kažu lekari.
Dopisujem se sa njom kaže teško diše, ja je tešim kažu biće bolje kad počne da deluje terapija. Steže me u grudima nešto. Raspitujemo se na po sat vremena bukvalno. Svi kažu bolje je. Primljena na pulmologiju 09.07.u ponedeljak 13.07. se čujemo ujutro kaže oseća se bolje.
U roku od dva sata je stavljena na respirator. Ne znaju šta se desilo. Nisu mogli da joj dođu do vena. Počelo je gušenje i morali su da je intubiraju. Ali bila je u vašim rukama.
Ludimo, u razgovoru sa doktorkom u jednom trenutku tražim da je porode, da bi mogli da je leče. Kaže NEMAJU POKRIĆE za porođaj a ni za lečenje jer je kovid negativna. NEMAJU POKRIĆE DA MI LEČE DETE. Molim, pričam, ne vredi, KAŽU rizično za bebu ali oni su STABILNI.
Sutradan se pojavljuje anesteziolog sa pričom da ona ide za Beograd. Imaju tim. Čekaju odgovor koja bolnica će ih primiti. Svi smo tu. Sestre, braća, ujak, stric. Tražimo veze, zovemo, njen verenik poteže veze i dobijamo odgovor da je očekuju u klinici Dragiša Mišović, a u bolnici tvrde da niko ne može da je primi u Beogradu.
Lekara koji je rekao da ona ide i da imaju tim više ne vidimo. Možda je otišlo nečije dete ali nije moje. Prebacuju je na Ginekologiju, sve je bezbedno, imaju stručnjake, nema potrebe da je maltretiraju do Beograda. NIŠTA NAM NIJE jasno, ali verujemo lekarima. Stabilne i ona i beba.
Dan za danom sve bolje vesti. Držimo se za njih i verujemo biće bolje. Sve vreme nema temperaturu i odjednom se pojavljuje. Ubrzava se blago srčani ritam ali nije strašno, uveravaju nas. Beba stabilno, čak odlično, moje dete bolje.
U nedelju 19.07.dobijamo od dežurnog anesteziologa divne vesti, oko 16h. Aleksandra je odlično, svi rezultati super, gasne analize, saturacija, PRC, temperatura, pritisak, sve odlično, bebac još bolji. U planu snimanje pluća jer plućne alveole odlično rade i od utorka je skidaju s respiratora.
U ponedeljak ujutru zovu supruga hitno na Ginekologiju naglo porastao srčani ritam i njoj i bebi, pa da potpišemo za carski rez. Sluđeni potpisujemo i dalje verujući da znaju šta rade. Posle dva sata nam se rodio unuk ali po priči lekara nije ni udahnuo vazduh. Tužni smo, ali dobro, bitno da je Aleksandra dobro, zatrudneće ona, samo da se spasi, tešimo se. Rekli su pojačaće terapiju, dodaće lekove. Zovem intenzivnu na svaka dva sata sa zebnjom majke.
Zadnji put zovem u 21.30, 20.07, i doktorica doslovce kaže da je bolje nego u toku dana hrabri me. Sve ide na bolje. Olakšanje… Ujutru zovem od 7h na svakih 10minuta. Te nemaju informacije, doktorica nije tu, ovde je, onde je, javiće se. Da bi me pozvala u 9.30 i rekla da nema lepe vesti. Zastoj srca, izdahnula je.
Neverica, urlik, vrištimo sa suprugom. Ma nisam razumela, to nije moje dete, nije moja beba, moje srce, duša, kako javiti čiki, ujčetu. Kako reći sestri da njene Krofnice više nema. Ma koga nema, nemoguće! Niste mi tražili srce, bilo je zdravo, ni bubreg, ni jetru, ni jedan organ. Za moje dete samo eritromicin. Niste nam dali šansu da joj pomognemo.
Bila je STABILNA. NE NAŠE DETE, NE NAŠE OKO CRNO, NE, MORA DA JE GREŠKA.
Nije greška, nema objašnjenja, nema ispravke. Jeste greška, ali čija? Ko je ili nije ništa ili nešto uradio?
Nema odgovora, hiljadu pitanja postavljamo, okrećemo… Kako? Zašto? Zbog koga? Čega? Zašto naše dete? Zašto?
Zato vas molim ne pokušavajte vaše neznanje da pokrijete izmišljotinama. I nije NAŠE DETE trudnica A. P.
ONA JE ALEKSANDRA PAUNOVIĆ, LIČNOST, ĆERKA, SESTRA, VERENICA, BUDUĆA MAJKA. BRATANICA, SESTRIČINA, UNUKA VOLJENA NAŠA. U OVOJ VENČANICI JE TREBALA DA SE VENČA, A NE DA ODE U BELOM SANDUKU. ZAPAMTITE, JER STE NAPRAVILI ISTU GREŠKU I SA NEČIJOM ĆERKOM IZ VRANJA. NEMOJTE VIŠE! TO SU LJUDI NEČIJA DECA. IMATE LI VI DECE?!
Zapamtite Aleksandru da više ne ponavljate istu grešku. Vaša greška skupo košta. Mnogo je života zacrnjeno, mnogo sreće uništeno. MOLIM VAS, NEMOJTE VIŠE!
Do groba neutešni, ali uvek ponosni RODITELJI ALEKSANDRE PAUNOVIĆ, diplomiranog MASTER EKONOMISTE iz Gornjeg Matejevca“.
Tuga, bes, neizmerna bol. Po ko zna koji put listam profil svog deteta ne bi li mi možda bilo lakše, medjutim još veći…
Posted by Jelica Paunovic on Понедељак, 03. август 2020.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
