Dok izgovaramo ono „da“, teško da pomišljamo da može da dođe trenutak kad će ključno pitanje biti kome ide stan, a kome auto. Zato advokatica Ivana Mrđa za Zadovoljna.rs objašnjava kako posle razvoda izvući ono što nam pripada.
Za početak, advokatica Ivana Mrđa priča kako raspodela imovine kod razvoda izgleda u praksi.
„Kod sporzumnih razvoda, gde ima maloletne dece, najčešće se gleda da nepokretnost ostane supruzi, ili na korišćenje ili u vlasništvu, odnosno onom roditelju koji vrši roditeljsko pravo. A kada je malo slabija komunikacija, desi se kao solomonsko rešenje da se roditelji sporazumeju da nepokretnost ostane deci, a da onaj roditelj koji vrši roditeljsko pravo, dok god ga vrši, može da živi u tom stanu.“
Svaka dlaka se deli napola
S druge strane, kada ima dosta nesporazuma i muž i žena koji se razvode se ne slažu oko bitnih pitanja, pa se sve završi na sudu, u tim situacijama dešava se doslovno – sve.
„Sve što možete da zamislite imali smo u praksi. Dokazuje se svaka činjenica, svaka dlaka se deli napola. Imamo lažne dokaze, najčešće se lažiraju dokazi oko pojedinih ugovora da bi se dokazalo da je to posebna imovina koja ne bi mogla da se deli. Imamo situacije i da se prikrivaju ugovori kako ne bi moglo da se dokaže da su stanovi ili kola, recimo, zajednički stečeni.“
Dešava se čak i da, na primer, muž tokom braka kupi nepokretnosti na ime nekog iz svoje porodice opet sa krajnjim ciljem da se prikrije da je to zapravo zajedno stečena imovina. To ujedno znači da mnogi unapred misle na eventualni razvod i iza leđa gledaju da izvuku korist za sebe, na ovaj ili onaj način.
I kako onda sve to raščivijati? Jasno je da je ceo prosces podele imovine komplikvan i da je pomoć stručnjaka nepohodna kako bismo dobili iz razvoda ono što nam pripada.
Žene kod razvoda prvo misle na decu, muškarci na imovinu
Ivana Mrđa kaže da prava supružnika jesu jednako zaštićena zakonima Republike Srbije, ali koliko će komplikovan biti postupak razvoda braka, zavisi od više faktora koji direktno utiču i na položaj žene i ostvarivanje njenih prava u punom obimu u toku postupka razvoda.
„Iako nije zahvalna generalizacija po bilo kom pitanju, posebno ne u porodičnim sporovima, praksa je pokazala da je pretežno prioritetno pitanje za žene u razvodu pitanje maloletne dece, tj. vršenje roditeljskog prava i tek zatim i imovine, dok je kod muškaraca prioritet u razvodu pretežno pitanje imovine, kako po pitanju podele bračne tekovine, tako i po pitanju eventualne visine doprinosa na ime zakonskog izdržavanja maloletnog deteta.“
Sam razvod braka se može postići sporazumom supružnika ili tužbom, a posebno važno u svemu je pitanje utvrđivanja postojanja bračne tekovine i pitanje njene podele, kao i eventualno utvrđivanje postojanja prava na naknadu štete jednom supružniku na ime njegovih ulaganja u imovinu drugog supružnika.
„Ovo ističemo kao bitno, pošto jednom rešeno pitanje utvrđenja i podele bračne tekovine postaje konačno i nepromenljivo.“
Zato je važno da se supružnici dobro informišu o svojim pravima i da ne donose olako odluke, pošto to može imati dalekosežne posledice. Uvek je savet konsultacija sa advokatima koji se bave ovom sferom prava jer su postupci podele bračne imovine u praksi poznati kao kompleksni i znaju izuzetno dugo da traju.
Ivana Mrđa ističe i da je po zakonu imovina koju su supružnici stekli radom za vreme braka njihova zajednička imovina, osim ako to nisu bračnim ugovorom drugačije urediti.
„Zakonska je pretpostavka da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, a dozvoljeno je dokazivati suprotno. Pitanje sticanja i podele bračne tekovine je moguće urediti pre sklapanja braka, tokom trajanja same bračne zajednice, te i u postupku razvoda braka. Imovina stečena pre sklapanja braka, kao i nasledstvom, poklonom i podelom bračne tekovine predstavlja posebnu imovinu.“
Ako nema sporazuma, zajedničku imovinu utvrđuju veštaci
Ukoliko kod razvoda nema sporazuma među partnerima, za utvrđivanje postojanja zajedničke imovine, od izuzetne važnosti su sudski veštaci, kao i javni registri.
„Katastar nepokretnosti, registar vozila pri MUP, pristup podacima poreske uprave i uprave javnih prihoda, registar zaloga i druge relevantne evidencije umnogome olakšavaju prikupljanje relevantnih dokaza u postupku pred sudom i utvrđivanje činjenica jer nije retko da jedan supružnik prikriva imovinu.“
Jedan od kriterijuma i sređivanje kuće
Kao kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuje doprinos u sticanju te zajedničke imovine koja se sad deli uzimaju se: ostvareni prihodi, vođenje poslova u domaćinstvu, pa i sređivanje kuće i pripremanje obroka, staranje o deci, staranje o imovini….
„Po pravilu, žene primarno doprinose u vidu staranja o domaćinstvu i deci, međutim treba imati u vidu da je sudska praksa vrlo šarenolika i zna biti i restriktivna sa procenama u tom pogledu, te odlučnu ulogu u određivanju vrednosti ovakvog doprinosa imaju stalni stručni veštaci aktuari.“
Važno je znati da tužba za utvrđenje bračne imovine nije ograničena rokom za podnošenje, a ta bračna tekovina može obuhvatati i nepokretnu i pokretnu imovinu.
„Jednom utvrđena bračna tekovina i udeo supružnika u njenom sticanju omogućava dalje podelu bilo prodajom i podelom tako ostvarenih sredstava, bilo tako što će jedan supružnik isplatiti drugog.“
Za naše podneblje je bila i ostala dominantna uloga muškaraca po pitanju sticanja svojine i upravljanja imovinom. Situacija se naravno poboljšala, te je upadljiva razlika sa svakom novom generacijom, kaže advokatica Mrđa.
„Nažalost, kao i uvek u situacijama gde ima imovine, postoji i veliki prostor za zloupotrebe i pored zakonskih inovacija i rešenja koje su uvedene sa ciljem zaštite prava žena u sticanju bračne tekovine. Iako se jednako primenjuju na oba supružnika, upadljivo lošiji položaj je bio i ostao položaj žena. Najveća prepreka u ostvarivanju prava su loša informisanost, običaji i uticaj sredine, a velika je razlika i između ruralnih i urbanih sredina.“
Čuvajte račune i izovde iz banaka
Poseban slučaj je kada je žena, recimo, ulagala u imovinu muža, pa se ona uvećala.
„Tada je moguće podneti tužbu za naknadu štete u roku od tri godine od dana prestanka zajednice života, odnosno od dana razvoda. Bitna činjenica je da ova tužba može biti uperena i protiv člana domaćinstva u kome su supružnici živeli, a na koga se vodi imovina čija je vrednost uvećana ulaganjima jednog supružnika.“
I kod ovog postupka teret dokazivanja je na supružniku koji tvrdi da ima neko pravo, odnosno, na primer, na ženi koja tvrdi da je izvršila ulaganja u kuću muževljeve porodice. Kao dokazi mogu biti bitni izvodi iz banaka, računi, veštačenja, svedoci, dokumentacija…
„Od izuzetnog značaja je za supružnike da vode jasnu evidenciju o svojoj posebnoj i zajedničkoj imovini, kao i da ne gube svoja prava davanjem solemnizovanih izjava i/ili saglasnostima kojima priznaju ili potvrđuju svom supružniku da stiču imovinu koja predstavlja njihovu posebnu imovinu, a koja se faktički stiče iz zajedničkih sredstava supružnika. Na taj način gube pravo da naknadno potražuju tu imovinu čak i u sudskom postupku, pošto su ovako date i overene izjave neopozive.“
Na kraju, Ivana Mrđa napominje da naš Porodični zakon prepoznaje vanbračnu zajednicu i izjednačava je sa bračnom u pogledu prava i obaveza, ali nažalost Zakon o nasleđivanju ima nedostatak u tom pogledu, pošto još uvek nije izjednačio bračnu i vanbračnu zajednicu, pa vanbračni partner ne spada u krug zakonskih naslednika.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
