Ponekad je dovoljna samo jedna rečenica da preokrene celu situaciju.
Jednostavne, smirene i jasne poruke mogu biti snažan alat u komunikaciji s decom, pomažući im da nas bolje razumeju, a nama da ostanemo pribrani u izazovnim trenucima. Ove kratke rečenice ne samo da postavljaju granice, već i otvaraju vrata za saradnju, stvarajući prostor za povezivanje i razumevanje.
Iben Dising Sandal je danska autorka, licencirana psihoterapeutkinja i edukatorka, poznata po svom pristupu roditeljstvu koji se temelji na danskoj filozofiji. Njena dela, uključujući bestseler The Danish Way of Parenting, prevedena su na više desetina jezika i inspirisala su brojne porodice širom sveta. Iben veruje u važnost autentičnosti, empatije i stvaranja sigurnog okruženja za decu, omogućavajući im da rastu u skladu sa sopstvenim tempom.
“Kratke, jasne i smirene poruke mogu biti izuzetno snažan alat u roditeljstvu. One pomažu našoj deci da razumeju šta želimo da kažemo bez osećaja preplavljenosti, a nama omogućavaju da ostanemo pribrani kada emocije postanu intenzivne.” navodi Iben, i smatra da rečenice poput „Slušaću te kada smirišton“ ili „Možemo ovo rešiti zajedno“ postavljaju nežne granice i podstiču saradnju, a da situacija ne postane u borbu za premoć.
“Ali ove rečenice nisu namenjene samo deci – one su važne i za nas. U najbučnijim i najizazovnijim trenucima one postaju oslonac. Pomažu nam da zastanemo, usmerimo pažnju i reagujemo sa namerom, a ne impulsivno.“
Kaže i da je pravi izazov setiti ih se baš onda kada su nam najpotrebnije. Zato je korisno imati ih negde blizu – na samolepljivom papiriću, kao podsetnik na telefonu ili da ih dovoljno puta izgovorimo da postanu prirodne.”
Rečenice koje treba ponavljati deci
“U redu je da si ljut, ali nije u redu da budeš grub“ – omogućava izražavanje emocija, ali kroz kontrolu ponašanja.
„Ti si odgovoran za svoje telo, a ja sam za svoje“ – podseća decu da imaju kontrolu nad svojim telom, ali i da odrasli imaju odgovornost za sopstveno ponašanje
„Nemoj da kvariš nečiju radost“ – ovo je način da se deca podstaknu da poštuju uživanje drugih, čak i ako im nešto možda nije po volji.
„Da li prijavljuješ ili špijuniraš?“ – kod prvog deca pomažu da neko bude bezbedan ili zaustave nepravedno ponašanje, a kod drugog obaveste nekog s namerom da drugog povrede.
„Ne moraš da budeš prijatelj sa svima, ali moraš da budeš ljubazan“ – uči decu da je u redu ako ne žele blisko prijateljstvo sa svakim, ali da poštovanje i osnovna ljubaznost prema drugima uvek moraju postojati.
„Ne znači ne, a stop znači stani“ – jasna i važna poruka o granicama – fizičkim, emocionalnim i verbalnim; uči decu da slušaju i poštuju kada neko kaže „ne“ ili „stop“, bez dodatnih pitanja, ucenjivanja ili ignorisanja.
„Da li želiš da ti pomognem ili samo da te saslušam“ – ova rečenica je izuzetno korisna jer detetu daje izbor i uči ga da prepozna svoje potrebe – da li traži rešenje ili samo prostor da izrazi osećanja. Time se gradi poverenje i emocionalna pismenost.
„Ne komentarišemo tuđe telo“ – to je jasna, jednostavna i važna poruka koja pomaže deci da nauče poštovanje, granice i da se suzdrže od osuđivanja.
„Izvini je samo reč – prava izvinjenja se vide kroz promenu ponašanja“ – ova rečenica uči decu (i odrasle) da je iskreno izvinjenje više od samih reči – ono uključuje razumevanje, odgovornost i trud da se greška ne ponovi.
U roditeljstvu ne postoje savršeni trenuci, ali postoje oni koji nas oblikuju – kroz strpljenje, doslednost i ljubav. Jednostavne rečenice, izgovorene smireno i s namerom, mogu biti moćniji alat od svakog dugog objašnjenja ili kazne. One uče decu kako da razumeju svet oko sebe, ali i kako da prepoznaju svet u sebi. I najvažnije – uče i nas da budemo prisutni, povezani i svesni da se odnos gradi svakom rečju. Jer prava promena počinje upravo u tišini između dve rečenice – u načinu na koji ih izgovorimo.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
