Putovanja s decom nisu samo fotografije s plaže, zaboravljene patike u hotelu i borba sa obrisima rasporeda. Ona su lekcije koje se ne uče u školi, ali ostaju zauvek u sećanju.
1. Deca uče da sećanja vrede više od stvari
Za razliku od odraslih koji često jure ono „šta bi bilo kad bi bilo“, deca su tu. Sada. U pesku, u oblaku, u trenutku. Putovanja ih uče da se sećanja ne kupuju, ona se prave. Kad zajedno prave foto-album, skupljaju školjke ili crtaju mapu puta, deca uče da su uspomene dar koji ne može da se pokvari, izgubi ili zaboravi. I što je najlepše – to je poklon koji će otvarati ceo život.
2. Kroz pakovanje uče organizaciju i odgovornost
Deca koja sama pakuju svoje kofere vrlo brzo shvate da „još samo ovo“ znači još više za vucarati. Ova jednostavna lekcija postaje metafora života: kad je teret prevelik, vreme je da nešto ostavimo iza sebe. Od cipela do emocija. Putovanja ih uče organizaciji, odgovornosti i selekciji, što ne samo da olakšava put, već olakšava i svakodnevicu kad se vrate kući.
3. Razvijaju toleranciju i poštovanje prema drugim kulturama
Ništa ne može da zameni susret licem u lice s drugačijim načinima života. Deca na putovanjima upoznaju različite običaje, jezike, mirise, poglede na svet. Uče da je drugačije bogatstvo, a ne pretnja. Da se u Japanu izuvamo, u Nemačkoj rukujemo sa svima, a u Africi pevamo u krug. Tako stiču empatiju, interkulturalno razumevanje i sposobnost da žive bez predrasuda.
4. Putovanja ih podstiču da izađu iz zone komfora
Ne mora svaki dan da ima mapu. Ulice koje nismo planirali često kriju najbolji sladoled ili razgovor koji nas promeni. Putovanja pokazuju deci da je gubljenje pravca ponekad pronalaženje sebe. Kad nauče da smeju da skrenu s puta (pod tvojim okom), kasnije će smeti i da slede sopstveni, ma kuda vodio.
5. Uče kako da se prilagode kada stvari ne idu po planu
Planovi se menjaju. Let kasni. Kiša pada usred piknika. Ali kad deca vide kako roditelji kažu: „Ok, hajde onda drugačije!“ uče da promena nije smak sveta, već poziv na improvizaciju. Život retko ide po planu, ali onaj ko zna da kaže „plot twist“ i nastavi dalje, nosi snagu koja traje.
6. Postaju svesniji koliko su zapravo privilegovani
U Malaviju deca plešu bosa i osmehuju se bez ijedne igračke. Kad tvoje dete to vidi, shvatiće: sreća ne stanuje u stvarima. Biće skromnije, zahvalnije i otvorenije. Putovanja nas sve podsete, a decu posebno, da zauzimamo samo jedno malo mesto na mapi sveta. I da je to u redu. Čak i lepo.
7. Otkrivaju koliko je važno probati nešto novo
Novi ukusi, novi sportovi, nova umetnost. U Japanu će možda prvi put probati suši, u Italiji naučiti da vole operu, a u prirodi visiti sa zip lajna. Što više otvore srce novim iskustvima, manje će se plašiti sveta, a više želeti da ga istražuju i van putovanja.
8. Savladavaju donošenje odluka i rešavanje problema
Kad voz zakasni, GPS poludi, ili se pasoš zagubi, neko mora da reaguje. A deca, posmatrajući te, uče kako se rešavaju problemi, kako se donose odluke, i kako se strpljenje gradi situacijama, a ne savetima. Ove veštine ostaju s njima zauvek.
9. Postaju otvoreniji za nove ljude i prijateljstva
Upoznati nekoga novog i sprijateljiti se – možda je i najvažnija životna veština. Deca koja putuju lako ulaze u kontakt, razgovaraju, slušaju. Uče da ljudi koje ne poznaju ne znače opasnost, već priliku. Za priču, igru, osmeh. A to će im kasnije pomoći u školi, na poslu, u ljubavi. U svemu.
10. Uče da se najviše nauči van učionice
Možemo da čitamo o kitovima, ali ništa ne može da zameni trenutak kad ogroman plavi div izroni pored čamca. Možemo da učimo istoriju, ali hodanje rimskim ulicama piše znanje u kosti. Putovanja pretvaraju znanje u iskustvo, a iskustvo u mudrost.
I ne zaboravite – najvažnija destinacija je zajedničko vreme. Ne mora to biti daleki kontinent. Dovoljno je selo u kom niste bili, planina koju još niste obišli, grad koji vam je do sada promicao. Svaki korak van rutine je korak ka boljem detinjstvu. A i roditeljstvu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
