Pravi razlog zašto niste srećni čak i kada vam sve ide od ruke

Ako ste retko kad ispunjeni, to može biti zato što ste naučili da upravljate životom, ali ne i da ga zaista živite. To je kao da ste uredili prelepu kuću koja spolja izgleda savršeno, ali iznutra nije sigurna luka ili izraz vas samih. Međutim, povratak sebi ne znači popravljanje onoga što je „pogrešno“ već konačno ponovno povezivanje sa tim ko ste.

Osećati se kao kod kuće unutar sebe znači osećati se emocionalno prihvaćeno i autentično kako u svom privatnom unutrašnjem svetu, tako i u odnosima sa najbližima. Kada ste povezani sa svojim pravim „ja“, vaša iskustva deluju ispravna, čak i kada su bolna. Tuga nakon gubitka može biti razarajuća, ali istovremeno deluje ispravno. Strah pre važnog izazova može biti neprijatan, ali je takođe veoma ljudski. Ove emocije nisu znak da nešto nije u redu sa vama, one pokazuju da ste živi i povezani s drugima.

Ipak, mnogi od nas provode veći deo života izbegavajući upravo ovakva iskustva.

Cena izbegavanja sebe

Bolne emocije nije lako podneti. I zato umesto da ih slušamo, često se štitimo tako što se distanciramo, preterano ugađamo drugima, otupimo emotivno ili se beskrajno zaokupimo spoljnim stimulansima. Danas je izbegavanje lakše nego ikada. Beskonačno skrolovanje, strimovanje, grickanje, preterani rad - ti mehanizmi suočavanja mogu postati automatski pre nego što uopšte shvatimo šta radimo.

Ali ako izbegavamo bol, to ne znači da će on nestati. To nas samo gura još dalje od nas samih, što nas na kraju još više povređuje.

Vremenom ti obrasci mogu voditi ka anksioznosti, depresiji, usamljenosti ili osećaju emocionalne nepovezanosti. Čak i kada život spolja izgleda u redu, kada se osećamo okej na više načina, nešto iznutra može delovati pogrešno. Imamo osećaj da postoji nešto što izbegavamo u sebi, čak i ako ne znamo šta je to.

Kako postati svestan sebe

Postoji drugi način da idemo kroz život, onaj koji ne zahteva da izbegavamo delove sebe. Zdraviji, ispunjeniji život počinje svesnošću o sebi: učenjem da prepoznamo, priznamo, razumemo i cenimo sve delove svog unutrašnjeg iskustva.

Samosvest znači otvoriti se onome što je prisutno, bez osuđivanja. Što postajemo svesniji, to bolje možemo da saosećamo sa svojim iskustvima, uključujući i želju da izbegavamo bol na nezdrave načine. A kada možemo da saosećamo sa svojim unutrašnjim borbama, veća je verovatnoća da ćemo prema njima imati i saosećanja, što može biti duboko lekovito, piše Psychology Today.

Zašto saosećajna samosvest menja sve

Saosećajna samosvest znači da smo svesni svog bola i da na njega odgovaramo brigom, a ne kritikom. To je onaj unutrašnji glas koji kaže - ovo je teško i zaslužujem blagost upravo sada. Kada se susretnemo sa svojim borbama saosećajno, prirodno postajemo motivisaniji da brinemo o sebi, da rastemo i da se isceljujemo.

Umesto da kritikujemo sebe ili se stidimo zbog onoga što osećamo, počinjemo da pružamo sebi podršku. Sama ta promena može nam pomoći da se osećamo bezbednije, stabilnije i više „kod kuće“ u sebi.

Iako je saosećajna samosvest ključna za isceljenje, važno je i da sebi damo pauzu, tj. vreme za oporavak.

Pet domena samosvesti

Praktičan način da izgradite ovu vrstu saosećajne samosvesti jeste da se usmerite na pet domena svog iskustva:

• Senzacije - šta osećate u svom telu
• Misli - šta vam prolazi kroz um
• Emocije - šta osećate na emocionalnom nivou
• Postupci - šta radite
• Mentalizacija - kako razumete sebe i druge

Pažljivo i blago obraćanje pažnje na ova područja, sa radoznalošću umesto osude, pomaže da prigrlimo sve pravo „ja“. A što se bolje upoznajemo sa svojim unutrašnjim svetom, to se osećamo stabilnije, sa više energije i emocionalno sigurnije.

Važno je naglasiti da ovaj rad ne menja samo vaš odnos prema sebi. Kako vaša saosećajna samosvest raste iznutra, ona se prirodno preliva i na vaše odnose sa drugima, koji postaju sigurniji, autentičniji i otporniji.

Povratak sebi je rad

Savremeni život neprestano vuče našu pažnju ka spolja. Notifikacije, vesti, društvene mreže i svakodnevne obaveze lako nas odvoje od onoga što se dešava u nama. Zato povratak sebi nije jednokratno dostignuće. To je rad i zahteva trenutke mirovanja, refleksije i iskrenosti prema sebi.

Bilo da pišete dnevnik, idete na terapiju ili meditirate, cilj je isti: da se ponovo povežete sa onim što je istinito u vama.

I istina je da, bez obzira na to koliko ste uspešni ili koliko vas drugi cene, trajna dobrobit raste samo onda kada se osećate kao kod kuće unutar sebe.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Instagram