Psihički poremećaji kod kojih dosta pomaže boravak u prirodi

Kako navodi psihijatar, dr Kler Vilkoks, boravak u prirodi je značajan za osobe sa depresijom i ADHD. On skoro trenutno pomaže i kod problema sa spavanjem, smanjuje žudnju za hranom, osećaj neodlučnosti i brige.

„Mi, kada je u pitanju emocionalno obnavljanje, zavisimo od iscjliteljskih moći prirode, a u poslednje vreme ljudi više trče i voze bicikl, planinare, beže u prirodu, pokušavajući da procesuiraju sve što im se događa“, kaže dr Vilkoks, a prenosi N1.

Nedavno je istraživanje tako pokazalo da se osobe koje su više izložene zelenilu uopšteno bolje osećaju i imaju niži puls i krvni pritisak, a i i kortizol se manje luči.

Dr Vilkoks kaže da je zbog svega toga terapija divljinom intervencija koja širom sveta postaje sve popularnija, a koristi se već u lečenju anksioznosti, depresije, ali i kod bolesti zavisnosti.

Ljudi koji su prošli programe sa takvim terapijama imaju od njih višestruke koristi, uključujući smanjenu anksioznost, bolje snalaženje, poboljšanje odnosa sa drugima i promenu loših ponašanja.

Boravak u prirodi nam može pomoćio na više načina.

Kretanje

Kada izađemo više se krećemo, a povećanje kretanja je ključno za naše mentalno zdravlje. Brojne studije tako pokazuju da telesna aktivnost podstiče pozitivno raspoloženje, poboljšanu pažnju, smanjenu teskobu, oporavak od zavisnosti i bolji san.

„Fascinantna studija je pokazala da se isto događa i na neurohemijskom nivou, pa tako zavisnici koji su prošli program intenzivnog vežbanja dožive i veću normalizaciju funkcije dopamina u delu mozga koji je uključen u kontrolu impulsa, što znači da kretanje sigurno može da pomogne i da duže ostanu „čisti“, a verovatno će postati i važan deo lečenja zavisnosti“, rekla je doktorka.

Bolje kognitivne funkcije i pažnja

Osim vežbanja, studije pokazuju da vreme u prirodi poboljšava i naše mentalne sposobnosti, što pomaže da donosimo mudrije odluke i lakše menjamo svoje loše navike.

Preliminarna studija pokazala je da je smanjenje impulsivnosti posledica izlaganja spoljnim slikama, a sve je više dokaza da priroda pomaže i u sprečavanju razvoja Alchajmerove bolesti.

Psihosocijalne dobrobiti

Aktivnosti na otvorenom, poput penjanja po stenama, timskih sportova ili planinarenja, često zahtevaju da radimo sa drugima i na njih se oslanjamo, posebno kad se pojave razni izazovi, pa u prirodi gradimo i važne socijalne veštine.

„U terapiji divljinom izgradnja zajednice je ključna komponenta, a polaznici kažu da tokom lečenja osećaju više empatije i imaju više poverenja u druge, kao i da ti efekti traju još dugo i nakon povratka kući“, rekla je drVilkoks za Psychology Today i naglasila da prevladavanje fizičkih i psiholoških prepreka s kojima se susrećemo u prirodi povećava samoefikasnost, mentalnu otpornost, fizičku kondiciju, i poboljšava sliku o sopstvenomtelu.

Vreme u tišini, odmaranje mozga

Priroda nam daje i preko potrebno odvajanje od previše tehnologije, urbane sredine, nereda i stresa.

„U programima terapije divljinom adolescenti, na primer, kažu da brzo osete poboljšanje jednostavnih fizičkih pokreta, onih koje radimo bez intenzivne ili usmerene pažnje, što im omogućava „lutanje misli“ i preispitivanje“, ispričala je doktorka, pa mnogi u prirodi imaju i osećaj da „postoji nešto veće od njih samih“, a mogu da dobiju i veći osećaj svrhe.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram

BONUS VIDEO: Kako do pozitivnih misli