Svakodnevne muke koje imaju natprosečno inteligentni ljudi

Kao i sve u životu, visoki IQ takođe ima i svoje negativne strane…

„Kada inteligencija postaje prokletstvo?“, pita se jedna osoba na platformi Quora. Više od 100 ljudi podelilo je svoje izazove života s natprosečnim koeficijentom inteligencije, a tu su oni najuzbudljiviji.

Svi imaju suludo visoka očekivanja od tebe

„Svi automatski pretpostavljaju da si najbolja u svemu“, piše jedna korisnica.

„I ne možeš ni s kim razgovarati o svojim slabostima i strahovima.“

Pritisak za izvođenje je težak za mnoge od pogođenih - i ograničava ih.

„Postaješ toliko oprezna i ne želiš rizikovati iz čistog straha od gubitka“, žali se druga korisnica.

Ovaj pritisak očekivanja verovatno će se otkriti u detinjstvu. Istraživanja su pokazala da su roditelji sve više zabrinuti za postignuća svoje dece čak i ako im ide jako dobro u školi, piše miss7.hr.

Razmišljaš umesto da osećaš

Razumeš svoja osećanja i takođe ih možeš preneti - ali ne možeš ih zaista pustiti napolje.

„Drugi ljudi često fizički žive svoje osećaje“, piše korisnik na Quoreu.

„Urlaju, trče, vrište, plaču, plešu, skaču od radosti... Ja obašnjavam. I kad završim s tim, svi ti osećaji su još uvek u meni. Samo sam ih naveo.“

Veza između visoke kognitivne inteligencije i emocionalnih veština ne može se naučno objasniti. Međutim, istraživanja sugerišu da bi visoka emocionalna inteligencija mogla nadoknaditi niže kognitivne sposobnosti, barem na poslu. Dakle, vrlo inteligentni ljudi ne moraju se nužno oslanjati na svoje emocionalne sposobnosti kako bi rešili probleme.

A onda previše razmišljaš o tome

Analiziranje, posmatranje, ponovno tumačenje s druge strane, uzimaš u obzir sve činioce, prilagodiš analizu i počneš ispočetka. Jako inteligentni ljudi skloni su da previše razmišljaju o svemu u svom životu. A to može biti iscrpljujuće.

„Shvatiš da je sve osuđeno na smrt i ništa zapravo nije važno. Tražiš odgovore i to te izluđuje“, piše jedan korisnik.

I to je istina. U 2015. godini vrlo citirano istraživanje pokazalo je da jako inteligentni ljudi više razmišljaju i brinu se mnogo više.

Ne znaš baš šta je „naporan rad“

Smatraš li da je većina stvari malo lakša od drugih? Nikad se nisi baš previše trudila? To je slučaj s mnogim natprosečno inteligentnim ljudima. Međutim, visok IQ ne vodi automatski do uspeha, a mnogi inteligentni ljudi nikada nisu razvili izdržljivost potrebnu za postizanje određenih ciljeva i iskustava.

„Inteligencija postaje problem kada pojedini u vrlo mladom uzrastu shvate da ne moraju da toliko rade kako bi bili u toku i stoga nikada ne razviju dobru radnu etiku“, piše jedan od korisnika.

Zapravo, jedno istraživanje je pronašlo vezu između osećaja dužnosti i određenih vrsta inteligencije: natprosečno inteligentni ljudi često osećaju da ne moraju toliko da rade kako bi postigli svoje ciljeve.

Ali znaš šta sve ne znaš – i to te ubija

Daning-Krugerov efekat glasi: što manje znaš, veća je verovatnoća da ćeš (pre)ceniti svoje znanje i potceniti kompetencije drugih. S druge strane, to takođe znači da natprosečno inteligentni ljudi prepoznaju granice svog znanja, a to te zaista može opterećivati.

„Što više znaš, više se osećaš kao da ništa ne znaš“, piše jedan korisnik.

Nažalost, vrlo verovatno često pametuješ

To je ponekad izgleda ovako: ako znaš dosta, znaš i da dosta ljudi priča dosta gluposti. I onda se može dogoditi da te ljude ispravljaš. Iznenađenje: obično ne misle da je to tako sjajno, a u najgorem slučaju su povređeni ili jako posramljeni. Potrebno je malo osećaja, inače ćeš završiti kao korisnik koji piše:

„Ako nastaviš da ispravljaš ljude, oni u trenutku prestaju da komuniciraju s tobom ili uopšte više ne razgovaraju s tobom.“

BONUS VIDEO: Najinteligentniji ljudi sveta