Nauka otkrila zašto su anksiozni ljudi pametniji od drugih

Anksiozni ljudi imaju tendenciju da imaju navike kao što su grickanje noktiju, mucanje i vrpoljenje. Ali postoji i prednost: oni su očigledno pametniji od svih ostalih.

Godine 2015. Univerzitet u Ontariju u Kanadi sproveo je studiju anketiranjem 100 studenata kako bi procenili njihovu anksioznost. Pitali su ih kako se slažu sa izjavama poput: “Uvek se brinem o nečemu“. Rezultati su pokazali da učenici koji imaju više anksioznosti takođe ostvaruju bolji uspeh na testu verbalne inteligencije.

Ipak, ovo nije prva studija. Godine 2012. psiholozi iz Interdisciplinarnog centra Herclija tražili su od 80 studenata da procene umetnička dela predstavljena softverskim programom koji su istraživači postavili da aktivira kompjuterski virus, naizgled slučajno. Glumica je trebalo da pokuša da dobije tehničku podršku.

Učenicima je rečeno da dođu do tehničke podrške, kroz još četiri izazova koji su trebali da im odvuku pažnju i izazovu anksioznost. Oni koji su bili uznemireni pokazali su se kao oni koji su se fokusirali na popravljanje virusa.

Kada je neko preterano stimulisan i samim tim zabrinut zbog svega, lakše mu je da blokira ono što se dešava oko njega i da se fokusira na jedan po jedan zadatak. Zbog toga su uspeli da se efikasno bore protiv kompjuterskog virusa.

Druga studija je takođe pokazala da oni koji imaju anksioznost mnogo brže predosete pretnje od drugih.

Čak je i Džeremi Koplan, psihijatar iz medicinskog centra SUNI Dovnstate u Njujorku, otkrio da oni koji imaju teži oblik generalizovanog anksioznog poremećaja imaju veći IQ od onih koji imaju blaže oblike anksioznosti.

Istraživači veruju: "Zabrinut um je um koji traži, a pametniji ljudi mogu imati kognitivnu agilnost da ispitaju više uglova bilo koje situacije, na bolje ili na gore."

Ovo ima smisla jer, prema njihovim rečima, deca koja su predisponirana da budu anksiozna mogu biti pažljivija ili marljivija u školi, i samim tim poboljšati svoju inteligenciju.

A kako dodaju, pametni ljudi uvek nađu više stvari o kojima bi trebalo da brinu.

Naravno, u svemu postoje izuzeci.

Robert Epštajn, psiholog sa Američkog instituta za bihejvioralna istraživanja i tehnologije, rekao je: “Postoje izuzeci, očigledno. Jedno objašnjenje za negativnu korelaciju je prilično jednostavno: kada su ljudi zabrinuti, oni ne misle vrlo jasno”.

Ipak, i dalje postoji jača uverenja da anksioznost ukazuje na velike mentalne sposobnosti čoveka. Čak su i najbolji mislioci istorije, poput Čarlsa Darvina, Abrahama Linkolna i Nikole Tesle, imali poremećaje anksioznosti.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram