Naučite da se nosite s kritikama uz tri saveta psihologa

Dobro je ako vam polazi za rukom da sakrijete osećanja, ali ako vas emocije preduhitre, vaše kolege ili prijatelji će, pre ili kasnije, doći do zaključka da ste osoba nestabilnog karaktera. S vama treba delikatno komunicirati kako ne biste oštetili vlakna svoje duše, tanke poput muslina, piše City magazine.

Za one koji su skloni manipulativnom ponašanju, vi ste zgodna meta koju samo žele zadirkivati i trolovati. „Emocionalna bespomoćnost čini vas ranjivom metomˮ, komentariše klinička psihološkinja i hipnoterapeutkinja Olga Golosova. „Kako biste pronašli mir, morate se pobrinuti za kontrolu situacije”.

Opšte je prihvaćeno da povećana osetljivost dolazi od niskog samopoštovanja, ali ako kopate, uzrok je u suprotnom smeru. Lično shvatajući tuđe reči, podsvesno sebe uveravate da je osoba uputila svoje mišljenje vama. Ne samo da je mislila na vas, nego je i htela da vas uvredi.

U međuvremenu, sasvim je moguće da njegove ili njene reči nisu imale nikakve veze s vama, a vaša ogorčenost temelji se na pretpostavci da nema nikoga drugoga osim vas. Pritom, znate da se svet ne vrti samo oko vas, već se i sami ne zamarate previše osećajima drugih i često bez razmišljanja nešto izbrbljate sagovorniku.

Podsetite se ovoga kada ste dobro raspoloženi. Događa se i da je primedba usmerena direktno na vas, a kritika i ismevanje su uvredljivi. Ali, čak i ako ste se ispravno prepoznali u prozivci, još uvek imate pravo da zanemarite ono što je rečeno, ili ne brinete o tome.

Kako bi se održalo samopoštovanje, korisno je uvežbavati miran stav prema mišljenju drugih i ne zanositi se ni u pohvali ni u osudi. U nastavku donosimo nekoliko saveta psihološkinje koji će vam pomoći da ojačate i ne shvatate sve lično.

Ostanite mirni

Konstruktivna kritika je hrana za razmišljanje. Mora se razmotriti i, ako je moguće, usvojiti. Druga stvar je ako se kolega ili rođak šalio na račun vas ili vas oštro iskritikovao. Nije dobro ni u jednom scenariju. U takvoj situaciji važno je pokazati suzdržanost, jer istina je na vašoj strani.

Ne preporučuje se da istrčite iz kancelarije plačući, niti da lupate vratima. Nemojte žuriti sa odgovorom, polako udahnite i opušteno izdahnite. Ponovite još par puta. Na ovaj način dajete sagovorniku priliku da prepozna grešku i izvini se. Ako ne dobijete izvinjenje, definitivno ne bi trebalo da se ljutite na ovu osobu.

Sagledajte širu sliku

Loše raspoloženje nastaje iz čisto fizioloških razloga: bola, malaksalosti, iscrpljujuće alergije, menstruacije, ili ako nešto u životu ne ide kako treba. Najčešće, kada neko istresa negativne emocije na vas, to znači da se teško nosi s nekom vrstom unutrašnjeg sukoba.

U suštini, ko ste vi tokom radnog vremena – mlada dama ili gospodin slomljenog srca ili nadređeni? Ako dođe do nesporazuma, trebalo bi ih rešiti na licu mesta, a ne nezadovoljstvo širiti dalje. „Uvek imajte na umu da iza tuđih neprimerenih reči stoji bol, a krivicu za situaciju slobodno otpišite”, tvrdi psihološkinja.

Koristite kritiku za samorazvoj

Kritika utiče raspoloženje čak i onih najtvrđeg srca, iako intenzitet emocija slabi dok radite na sagledavanju komentara. U svakom slučaju, negativna kritika može poslužiti za razvoj ličnosti. Psihološkinja poručuje sledeće: „Prvo, ako ste pritisnuti, isprovocirani komentarima o vašem karakteru ili ponašanju, najverovatnije ima istine u izrečenom. I drugo, prihvatanje vraća ravnotežu brže od otpora – to je zakon prirodeˮ.

***

Bonus video: Levoruki ljudi