Ja sam čovek koji svakodnevno već 17 godina ocenjuje sopstvenu sreću i došao sam do zapanjujućeg zaključka

„Kakav vam je dan? Da li se osećate srećno?“

„Nije loše, za sada bih dao šesticu“, kaže čovek koji ocenjuje sreću novinaru portala elpais na engleskom.

Naučnik Alehandro Cencerado imao je jedan lep dan, čak i ako je bilo malo oblačno u Madridu, glavnom gradu Španije. Vozio je bicikl duž obala gradske reke Manzanares. Vožnja bicikla je aktivnost koja je najzaslužnija za njegovo blagostanje.

On od svoje 17. godine svoju dnevnu dozu sreće ocenjuje od jedan do 10 – to beleži u dnevnik, gde zapisuje i šta utiče na njegovo raspoloženje.

„Kada sam bio dete, neke epizode ​​kada su se moji roditelji mnogo svađali činile su me veoma nesrećnim“, priseća se on. „Nisam razumeo zašto smo bili nesrećni kada smo imali sve.“

Praksa beleženja njegovog emocionalnog blagostanja preporučila ga je za Institut za istraživanje sreće u Kopenhagenu, gde prati isti proces, samo na višem nivou, to jest većeg obima. Budući da ima diplomu iz fizike, Cencerado analizira podatke hiljada ljudi u pokušaju da bolje razume dinamiku sreće i njen značaj u kreiranju javnih politika.

„Sa svojim algoritmom mogu da uporedim koja vrsta kulture ili društva čini ljude srećnijim“, objašnjava Cencerado, koji je nedavno objavio svoja otkrića u novoj knjizi pod nazivom „En defensa de la infelicidad“ (U odbranu nesreće).

Diskusija o sreći obično podseća na velnes industriju, knjige za samopomoć i šolje sa pozitivnim porukama. Ali to nema mnogo veze sa blagostanjem.

„Pretpostavljam da će to nekome pomoći, ali mislim da je jedna od najvećih mana svega toga što nas tera da verujemo da je sreća jednostavna i da zavisi od nas. Ja to nisam primetio u svojoj analizi“, objašnjava Cencerado.

Ono što je video u svojim podacima jeste da sreća mnogo zavisi od društvenog konteksta, posla, slobodnog vremena i materijalnih uslova.

„Ako zaista želimo da imamo državu blagostanja, moramo početi da pitamo ljude kako se osećaju“, kaže on.

Merenje napretka upoređivanjem bruto domaćeg proizvoda (BDP) imalo je smisla kada je postojala veća materijalna ograničenost, odnosno kada su ljudi bili siromašniji. Ali sada kada je opstanak manje-više zagarantovan, moraće da se pronađe drugi način, kaže on.

„Vidimo sve više problema sa anksioznošću, depresijom, poremećajima u ishrani i ne znamo šta da radimo, jer merimo napredak na osnovu bogatstva, koje u mnogim zemljama raste dok blagostanje opada“, objašnjava on.

Njegov predlog, i predlog njegovog instituta, jeste da se naučno meri blagostanje.

Glavne pretnje sreći jesu usamljenost, mentalne bolesti, kriza poverenja i rastuća društvena nejednakost.

„Imamo sve što bi naši deka i baka želeli, a nismo toliko srećni. Da li je napredak ono što smo mislili da jeste?“

Nakon što je pola života analizirao sopstvenu sreću, Cencerado kaže da sada nije srećniji nego ranije (i ima podatke koji to potvrđuju). Nijedan od svojih dana nije ocenio sa 10 od 10 - desetkom.

Pa čemu je onda sve to služilo?

Osim što je dobio misiju u životu i fokusirao se na svoj rad, to ga je naučilo da prihvati nesreću.

Sreća ima čudnu dinamiku, ima tendenciju da bude neuhvatljiva, a mi se brzo naviknemo na dobre stvari, kaže on. Nezadovoljstvo je, u stvari, ono što nas motiviše da svakog jutra ustajemo iz kreveta.

„Mislim da bi svi trebalo da uradimo ovu analizu, na kraju krajeva, ona je pozitivna, jer smo veoma nepismeni kada je reč o emocionalnim stvarima“, kaže Cencerado. „Moramo naučiti da delimo našu ranjivost.“

BONUS VIDEO:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram